INFORMATOR 323, april 2022

Prelistajte novi broj:
https://issuu.com/bbapoteka/docs/inf_323_lq

Zdravi smo koliko nam je planeta zdrava 

„Danas naša planeta i naš svet doživljavaju najbolja i najgora vremena. Svet doživljava neviđeni prosperitet, dok je planeta pod neviđenim stresom." Ovaj uvodni citat preuzet je iz izveštaja Komisije visokog nivoa generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o globalnoj održivosti, i vrlo sažeto govori o problemu u kom se danas nalazi celo čovečanstvo. Temi očuvanja zdrave životne sredine i njenom uticaju na zdravlje, posvećen je i ovogodišnji Svetski dan zdravlja, koji se već tradicionalno obeležava svakog 7. aprila, a obeležen je pod sloganom „Naša planeta, naše zdravlje”.

Mislim da je problem zagađenja prirode ključni problem današnjeg čovečanstva, a za medicinske radnike izuzetno bitan, jer posledice zagađenja i promena klime u svakom segmentu utiču i na zdravlje, što postavlja i nove izazove za sve segmente zdravstva. Samo u našem okruženju, svedoci smo visokog zagađenja vazduha. Svetska zdravstvena organizacija na svom portalu breathelife2030.org za Srbiju iznosi podatak da 10 050 ljudi u Srbiji godišnje umre od posledica zagađenja vazduha. Različita istraživanja širom sveta iz godine u godinu samo potvrđuju i proširuju spisak različitih bolesti i stanja koja su direktno povezana sa posledicama zagađenja. Počev od infarkta, kardiovaskularnih bolesti, bolesti disajnih puteva, tumora, pobačaja pa sve do mentalnih problema povezuju se sa zagađenim vazduhom. Porast temperature pogoduje razvoju insekata koji prenose vektorske zarazne bolesti, suše uništavaju useve pa je proizvodnja hrane ugrožena, velike vrućine ne pogoduju zdravlju pogotovo hroničnih bolesnika, otpadna plastika vrlo često završi u hrani u vidu mikroplastike koja se nagomilava i u ljudskom telu, a koja svakako ne doprinosi boljem zdravlju… Na žalost, spisak problema je dugačak i samo ističe činjenicu da čovek ne može da preživi bez zdravog prirodnog okruženja. Pre šest godina, većina država je potpisala „Pariski sporazum" koji predstavlja okvir odluke da se svi uhvate u koštac sa klimatskim promenama, i tada su se države obavezale da će ograničiti globalno zagrevanje na „znatno ispod 2°C". Nakon šest godina, globalna emisija ugljen-dioksida nastavlja da raste, bez naznaka trajnog smanjenja, što je rezultiralo rastom globalne prosečne temperature od 1,2°C. Prošlogodišnja Konferencija o klimatskim promenama održana u Glazgovu kao glavni zaključak je istakla da je neophodno ubrzati ostvarivanje ciljeva potpisanih u Parizu. Borba za očuvanje zdravlja naše planete je na svakom od nas i moramo je voditi svakodnevno i svojim odlukama i aktivnostima doprineti smanjenju zagađenja.

I na kraju, treba da se setimo da u suštini ljudi nisu potrebni planeti da bi bila zdrava, ona je potrebnija nama nego mi njoj.  Zdravi smo koliko nam je planeta zdrava.

Estela Gaković Ranisavljević
Glavna i odgovorna urednica