301. jun 2020

Prelistajte novi broj:
https://view.publitas.com/apoteka/inf301-p2

Šta smo naučili

Završetkom vanrednog stanja u Srbiji, koje je trajalo nešto više od pedeset dana, započeo je period popuštanja mera koje su imale cilj sprečavanje i smanjenje širenja zaraze koronavirusom. Ovaj period nas polako vodi ka završetku pandemije, barem za sada, a jedno od najvažnijih pitanja u trenutku jenjavanja pandemije, kako za svakog pojedinca, tako i za ceo sistem uopšte je "Šta smo naučili iz okolnosti u kojoj smo se našli?".
Meni je posebno zanimljiv osvrt na uticaj medija i načina prenosa informacija vezanih za zdravlje i lečenje tokom pandemije, kao i poverenje u relevantnost određenih izvora informacija. Ova pandemija je vrlo jasno pokazala kako izgleda kada se različita tumačenja i dezinformacije pomešaju sa potrebom da stalno prenosite i iznosite neka nova, po mogućstvu „epohalna" saznanja. Tako nastane haos u kome se više veruje nekoj opskurnoj TV stanici ili sajtu nego Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), a priče o raznim čudima lečenja i gomila gluposti koja se svakodnevno preliva iz raznih medija počinje da stvara nepoverenje u sve, pa i lekare i farmaceute, a kao rezultat imate mnoštvo ljudi koji više ne veruju nikome i sami izvlače svoju teoriju kako bi nešto trebalo lečiti i koje lekove koristiti. Koliko je ovaj problem ozbiljan i dubok svedoči primer francuskog ministra zdravlja koji je u martu izjavio da podaci sa terena ukazuju da ibuprofen može povećati rizik od infekcije koronavirusom i da ljudi radije uzimaju paracetamol, a samo nekoliko dana kasnije SZO je objavila zvaničan dokument u kome smatra da na osnovu trenutnih dokaza ibuprofen nema nikakve negativne efekte kod pacijenata obolelih od COVID 19. Francuski ministar zdravlja je u suštini jednu hipotezu i naučnu pretpostavku interpretirao kao preporuku. Naučnici širom sveta stalno preispituju efikasnost i bezbednost lekova, objavljuje se mnoštvo rezultata istraživanja, a stručna javnost mora da razume da je teško na osnovu jednog rada ili hipoteze izvesti opšti zaključak, pogotovo u oblasti lekova koji su stalno na odmeravanju koristi i rizika. Struka poseduje širi ugao gledanja na problematiku, iskustvo i razumevanje dejstva lekova, dok informacija izvučena iz šire slike može da se tumači pogrešno.
Primera medijskih „istrčavanja" tokom pandemije koronavirusom je mnogo, počev od neverovatnih očekivanja od leka hlorokina, sumnje da ACE inhibitori ne treba da se koriste zbog opasnosti od zaražavanja koronavirusom do primene dezinficijenasa u lečenju virusa. I što je najgore od svega, tokom ove pandemije imali smo trovanja dezinficijensima, apoteke su opsedali da kupe hlorokin, mnogi su odustajali od svoje standardne terapije za lečenje hipertenzije, što samo svedoči koliko je veliki uticaj medija na zdravstvenu pismenost ljudi.
Zaključak je da jedan od najstarijih etičkih principa medicine, „Primum non nocere – prvo ne učiniti štetu" je svakako nešto što bi mediji i svi oni koji prenose informacije morali da razumeju i primene.

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević