81.juni - juli 2013

Prelistajte časopis



IZDVAJAMO ...



Misli.Jedi.Štedi - Svetski dan zaštite životne sredine

Svake godine širom planete Zemlje ljudi obeležavaju Svetski dan zaštite životne sredine. Različitim aktivnostima pokušava se podići svesnost o trenutnom ekološkom stanju i aktivnostima kojima možemo poboljšati „zdravlje" naše planete.Ovogodišnja tema Svetskog dana zaštite životne sredine je Misli.Jedi.Štedi (Think.Eat.Save)


Odluka Ustavnog suda - Izabrani lekar nije uslov za overu zdravstvene knjižice

Ustavni sud Republike Srbije doneo je rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju, prema kojem je uslov za proveru zdravstvene knjižice da osigurano lice ima izabranog lekara.


Pomoć u ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja - Zaštitnik prava osiguranika

Sve zdravstvene ustanove u Srbiji imaće do kraja godine zaštitnika prava osiguranika, čiji će zadatak biti da građanima pomogne u ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja, na potpuniji način i uz veću kontrolu nego do sad. Republički fond za zdravstveno osiguranje doneo je Pravilnik o zaštiti prava osiguranika, kojim će prvi put do sada, bliže biti uređen i kontrolisan način i postupak zaštite prava osiguranih lica.Pravilnikom je predviđeno da zaštitnik osiguranika bude osoba iz reda zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi. Zaštitnik prava osigurnika biće obavezan da obaveštava sektor za kontrolu RFZO o svim nepravilnostima u radu zdravstvenih ustanova i pruža osiguranicima savete u vezi sa zaštitom prava, uz obezbeđenje stručne i tehničke pomoći.


INTERVJU: ass. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog

Najviše lažnih lekova preko interneta

Falsifikovani lekovi mogu da sadrže manje količine ispravne supstance, ali i nečiste, kontaminirane i lažne supstance. Mogu biti bez aktivne supstance ili čak u potpunosti prazne kapsule.Reč je o lekovima koji se namerno falsifikuju, lažno predstavljaju kao izvorni standardni lekovi i ne prolaze nikakve kontrole.Donose ogromnu zaradu proizvođačima. Zemlje porekla lažnih medikamenata su najčešće Kina i Indija. Stručnjaci, ali i pacijenti treba da prijave svaku sumnju na lažan lek inspekcijskim organima Ministarstva zdravlja i Agenciji za lekove - upozorava ass. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog

Šta ukazuje na falsifikovani lek i kako se suprotstaviti ovoj pojavi?

Sumnja se, pre svega, postavlja na osnovu neodgovarajućeg pakovanja, broja rešenja o registraciji ili nepostojanja odgovarajućeg uputstva na srpskom jeziku.Zbog toga je usvojena mera zaštite lekova od falsifikovanja putem kontrolne markice koja se lepi spolja na pakovanju leka. U borbi protiv falsifikovanih lekova ključne su aktivnosti i saradnja inspekcije Ministarstva zdravlja i Agencije za lekove.Inspekcije uzorkuju lekove iz prometa na osnovu sumnje u njihov kvalitet ili autentičnost, dok Agencija, laboratorijskom kontrolom kvaliteta i proverom pakovanja utvrđuje da li je u pitanju falsifikat ili ne i o tome obaveštava nadležno Ministarstvo. Takođe, kontrola zdravstvenih stručnjaka na tržištu lekova je od neprocenjivog značaja. Farmaceuti u apotekama ne smeju da dozvole da se u njima nađe bilo koji lek koji nema odgovarajuću potvrdu Agencije za lekove i medicinska sredstva. Pacijenti treba da prijave sumnju na falsifikovani lek popunjavanjem prijave koju dostavljaju Inspekciji za lekove Ministarstva zdravlja.


Oprezno sa sunčanjem

Pišu: doc.dr Zorica Milosavljević Slavnić, specijalista dermatovenerologije i mr ph. Una Ivošević

Izlaganje suncu pogoršava neke bolesti Izlaganje suncu može da dovede do različitih fototoksičnih i fotoalergijskih bolesti a posebno do polimorfne sunčane erupcije, koja se javlja već sa prvim suncem. Promene mogu da nastanu kod osoba oba pola i svih uzrasta, a zastupljenost je sa 20 odsto ukupnog stanovništva u srednjem klimatskom području. Takođe, izlaganje suncu može dovesti do promena na koži kod uzimanja nekih lekova kao što su tetraciklini, sulfonamidi, amiodaron, roakutan i dr.Sunce može da pogorša neke bolesti kao što su atopijski dermatitis, melasma, vitiligo, albinisam rosacea, lupus eritematozus, lichen planus, herpes simplex i dr.Pogoršanje pri izlaganju sunčevoj svetlosti može se videti kod metaboličkih poremećaja kao što je porfirija kutanea tarda, zatim genetskih, kao što je inkontinencija, pigmenti i dr.Posledice prekomernog, izlaganja suncu vide se u povećanom broju mladeža, zadebljanja na koži, lentiga, staračkih bradavica, keratoza, stvaranja dobroćudnih i malignih tumora kože koji ne potiču od pigmentnih ćelija. Melanom, koji potiče od pigmentnih ćelija, jedan je od najmalignijih tumora kože. Melanom je bolest mladih ljudi između 30 i 50 godina i u stalnom je porastu poslednjih godina


Podrška terminalnim bolesnicima smanjuje patnju

Pišu: Snežana Malešev i Nataša Stevanović

Šta znači hospis?

Hospis pokret je sinonim za palijativnu negu.Kada se pojavio označavao je drugačiji pristup u zbrinjavanju pacijenata kod kojih su mogućnosti u lečenju iscrpljene.Takvim bolesnicima je potrebno omogućiti da preostalo vreme provedu sa što manje patnji, učestvujući u životu svoje porodice, odlučujući o svom lečenju i tretmanima,ostvarujući željene socijalne kontakte. Palijativna pomoć obolelom i članovima porodice znači i to da smrt prihvate kao deo prirodnog procesa. U svakom trenutku trajanja bolesti, pacijentu i porodici je važno očuvanje dostojanstva.Da bi se omogućilo jednoj porodici da neguje svog obolelog, neophodna je podrškazdravstvenog sistema koji ima timove obučenih stručnjaka koji pomažu porodici da se u nastaloj situaciji snađe. Smatra se da je porodično okruženje najbolje mesto za poslednje dane svakog obolelog. Na žalost, neka stanja prevazilaze porodično okruženje i tada je neophodno obolelog smestiti u bolnicu.Hospis (negde ih zovu sestrinske bolnice) označava posebne zdravstvene ustanove za pacijente na palijativnom zbrinjavanju. Možemo ih opisati kao bolnice za negu obolelih kod kojih su se mogućnosti lečenja iscrpile. Jedina delatnost stručnog tima svakog hospisa je pristup svakom pacijentu iz ugla njegovih potreba i želja, u skladu sa ublažavanjem prisutnih simptoma. U središtu palijativne nege je kvalitet, a ne kvantitet života.