313. INFORMATOR, jun 2021

Prelistajte novi broj:

https://view.publitas.com/apoteka/informator-313/page/1

Priča o kukolju 

Razmišljajući o čemu pisati u ovom uvodniku, i pored dosta zanimljivih i aktuelnih tema, nekako sam se stalno vraćala na jedno lično iskustvo kao pacijenta u apoteci. Nedavno sam u jednu apoteku došla da podignem lek koji je pedijatar propisao mojoj kćerki i da kupim još nekoliko suplemenata i lekova. Ta apoteka mi je u tom trenutku bila najbliža, a važi i za dobro snabdevenu apoteku pa mi je bilo zgodno tu da dođem. Ispred apoteke stoji osoba u belom mantilu (nisam sigurna da li je u pitanju farmaceut) puši ispred ulaznih vrata. Kad sam ušla vidim da u apoteci nema nikog. Osoba ispred baca cigaretu, gleda nešto na mobilnom telefonu i ulazi. Predam knjižicu, kažem zašto sam došla. ’Koleginici’ treba dosta vremena da otvori recept, nešto ne ide kako treba na računaru i na kraju kaže nema tog leka već neko vreme. Pitam da li ima neka zamena, ona ne kaže ništa samo skupi usta i odmahne glavom. Okrene se prema polici sa lekovima gde je spustila mobilni telefon i nešto gleda, odgovara na neke poruke. Ja onda malo bolje pogledam „koleginicu", mantil raskopčan, nekako deluje sve neuredno, kao da je nabacila neku malu belu košuljicu kratkih rukava preko odeće, nigde identifikacione kartice. Zamolim za kapi za nos, ona se okrene i dva minuta gleda u policu i ne može da nađe lek, pogledam, kažem da je na polici iznad gde gleda, a ona se nasmeje i donese kapi za nos. Zamolim i za neke kapi za oči i pitam koje bi preporučila za tu problematiku, ona kaže možete koje hoćete sve su dobre. Iza mene čeka jedna gospođa i već se nervira jer i ona primećuje problem. Nakon jedva pronađenog jednog suplementa i ne pronađenog drugog, još dva puta gledanja u telefon i jedva otkucanog računa, „koleginica" nastavlja sa pomenutom gospođom a ja izlazim u šoku. Ne mogu da budem potpuno sigurna, ali imala sam utisak kao da su iz te apoteke svi otišli i ostavili čistačicu da ’pričuva radnju’.

Mnogo sam nakon toga razmišljala o tome koliko je zaista važno da svako od nas bude svestan svojih postupaka, da razmisli o posledicama i šteti koju čini. Šteta je nekad mnogo veća i utiče na druge više nego što se u prvom trenutku čini. Sa takvim ponašanjem i nesnalaženjem koje je pokazala ova nazovimo je koleginica, kvari trud desetine drugih farmaceuta koji zaista uče i trude se da pomognu pacijentima svojim znanjem. Farmaceuti u zdravstvenom sistemu predstavljaju jedan tim i previše kukolja pokvariće sve ukupan rezultat. Ne čudi onda percepcija nekih da farmaceuti samo prodaju lekove i ne znaju mnogo. Iako problema ima u samoj organizaciji zdravstvenog sistemu i sigurno da je dosta problema povezano sa celokupnim okruženjem u kome živimo, ipak za neke probleme smo i sami krivi.

Ako želimo da govorimo o uvođenju i naplaćivanju farmaceutskih usluga, o vakcinaciji u apotekama, reviziji terapije, savetovanju pacijenata, onda nestručnost, neznanje i neprofesionalnost u radu ne smemo tolerisati.