PRETPLATA
Pretplata za časopis BB Informator iznosi:
- Pojedinačno slanje 400,00 + pdv
- Za 6 meseci 2000,00 + pdv
- Za 12 meseci 4000,00 + pdv
U okviru pretplate na časopis BB Informator apoteka ima pravo i na sledeće usluge:
- Besplatno prezentovanje apoteke, adresa, telefon i posebne usluge na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar.
- Prikaz lagera apoteke namenjen pacijetima koji traže lek.
- Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.
- Prisustvovanje stručnim skupovima u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji BB Soft –a za sve članove kolektiva apoteke koja je pretplatnik.
- Apoteke pretplatnici BB INFORMATORA mogu, pod povoljnim uslovima, obezbediti svojim pacijentima besplatan primerak časopisa APOTEKA plaćanjem samo troškova slanja Post Expressom.
- Prijavom na Mailing listu, apoteke pretplatnici redovno će dobijati aktuelne vesti i informacije značajne za rad apoteke, edukacije, obaveštenja o promeni cene lekova, pojavi novih proizvoda na tržištu, obaveštenje o Dopunama i izmenama „Žutog" Registra lekova.
288. maj 2019.
Pročitajte novi broj:
https://view.publitas.com/apoteka/informator-288/page/1
Zdravstvo na zahtev
Nedavno sam imala priliku da ispratim zanimljivu debatu koja se bavila pitanjem zašto apotekari treba da budu u srcu zdravstvene zaštite 21. veka. Iako deluje da je sve jasno i da je odgovor potpuno logičan, iznenađuje opšte neznanje o tome koje sve zdravstvene usluge apoteka može da pruži.
Dok pacijenti vode borbu da zakažu termine kod lekara opšte prakse, a klinike „pucaju po šavovima" od pritiska pacijenata, apoteke i dalje ostaju najdostupnije zdravstvene ustanove. U eri Netfliksa i sličnih servisa gde su korisnici navikli da sadržaju pristupe kad god i gde god žele, prateći analogiju, apoteke i apotekarska usluga su trenutno najbliže nečemu što bi nazvali „zdravstvo na zahtev". Tu su kad su potrebni. Ipak, iako apotekari imaju znanje i veštinu, dostupni su i dobro komuniciraju sa lokalnom sredinom, njihova vrednost je veoma često umanjena i nisu bliski partneri sa svojim kolegama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U suštini kultura saradnje je poprilično loša i zavisi od države do države (u Srbiji svakako nije na zavidnom nivou). Kad se osvrnemo u nazad ostaje utisak da su lekari poprilično neodlučni da izgrade blisku vezu sa apotekarima, iako leče istu populaciju pacijenata. Takav pristup je doveo do slabe, a često i nepostojeće razmene podataka i informacija između domova zdravlja i apoteka. Ranije je za to možda mogao da se nađe izgovor, ali danas kad je tehnologija omogućila laku i brzu razmenu podataka i kada imamo računarstvo u oblaku, razmena informacija između svih nivoa zdravstvene zaštite bi trebala da bude normalna stvar.
Kao dodatak i dobar nastavak priče sa početka, uklapa se i nedavno objavljen izveštaj Međunarodne federacija farmaceuta (FIP) u kom iznose dokaze, najbolje prakse i zakonske mogućnosti kako bi se optimizovala i što bolje iskoristila uloga farmaceuta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u prevenciji, skriningu, trijaži i lečenju pacijenata sa hroničnim nezaraznim bolestima kao što su kardivaskularne bolesti, astma i HOBP, dijabetes i kancer. Izveštaj uključuje rezultate istraživanja organizacija članica FIP-a i skup studija slučaja iz različitih zemalja. Ovaj izveštaj nosi naziv „Borba protiv nezaraznih bolesti u društvu-doprinos apotekara" (Beating noncommunicable diseases in the community – The contribution of pharmacists) i ističe potrebu za većom ulogom farmaceuta u borbi protiv hroničnih nezaraznih bolesti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i skreće pažnju na širok spektar mogućnosti farmaceuta u apotekama koji svakodnevno komuniciraju sa pacijentima.
Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević