96.-decembar - januar 2016

Vesti

Srbija vodeća u Evropi po potrošnji antibiotika

U Srbiji svakog dana u godini, 29 stanovnika na hiljadu korisnika, konzumira antibiotike. U 2014. godini u našoj zemlji je za antibiotike izdvojeno 1,5 milijardi dinara odnosno 5 odsto iz budžeta za lekove koji se izdaju na recept.

U ovoj godini se očekuje da će se za antibiotike potrošiti 1,2 milijarde dinara. Ako nastavimo sa ovim trendom lečenja, sa velikim dozama i nepravilnim korišćenjem antibiotika, mnoštvom probleme i neizvesnošću lečenja. Zato je neophodno da praksa propisivanja antibiotika bude racionalna ali i da bude zabranjeno izdavanje antibiotika bez recepta u apotekama, poruke su Stručnog skupa Ministarstva zdravlja posvećenom racionalnoj upotrebi antibiotika, održanog povodom obeležavanja

Evropskog dana svesnosti o antibioticima i Prve svetske nedelje svesnosti o antibioticima (16.-22. novembra).

Pročitajte više u štampanom izdanju...

---

Nizak rast deteta ne treba zanemarivati

Skoro 85 odsto ciljne visine dostigne se pre početka puberteta. Pubertet jeste period u kojem se intenzivno poraste, ali ako je dete zaostalo u rastu za 20 do 50 centimetara, što je moguće ako ima problem niskog rasta, onda

nekih petnaestak centimetara u pubertetu neće dostići ciljnu visinu.

Mališani koji zaostaju sa rastom imaju predispozicije i za neka druga oboljenja kao što su urođene srčane anomalije,hronične bubrežne bolesti, hipotiroidizam i glutenska enteropatija.Deca sa niskim rastom upućuju se na

ispitivanje relativno kasno, najčešće u 12. godini. Hormon rasta se ne daje samo zato što je neko dete nisko. On se uključuje u terapiju isključivo deci kod koje je utvrđen nedostatak hormona rasta, posle operacije hipofize

ili kada je zbog nižeg rasta potrebna ova terapija. Devojčice završavaju sa rastom po dobijanju prve menstruacije. Dijagnostičke metode i terapija su dostupne svima i na teret su RFZO.

 

Pročitajte više u štampanom izdanju...

---

Intervju

HOBP se kasno otkriva,zato je treći uzrok umiranja

Prof. dr Branislava Milenković,načelnica Odeljenja za astmu i HOBP Klinike za pulmologiju KCS kaže da su simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) slični kao kod bolesti srca i kod malokrvnosti i često zbog toga ljudi

ne obrate pažnju na prve znake bolesti. Prvi simptom je nedostatak daha pri fizičkom naporu.Drugi simptom je hronični dugotrajni kašalj. Njega često imaju pušači.HOBP je hronična bolest i lečenje treba da bude onoliko dugo koliko

bolest traje. Zbog neredovonog sprovođenja lečenja, pacijenti su skloni pogoršanjima. Ona mogu biti toliko teška da zahtevaju ne samo prijem u bolnicu, već i mehaničku ventilaciju, a nekada se završe i fatalno

SIMPTOMI HOBP-A

Prvi znaci bolesti su nedostatak daha pri naporu, stezanje u grudima, dugotrajan kašalj i iskašljavanje i zviždanje u grudima. Prvi korak u postavljanju dijagnoze je pregled plućne funkcije na aparatu za spirometriju, ali i pregled lekara specijaliste

pulmologa. Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je treći najčešći uzročnik smrti u svetu, odmah posle srčanog i moždanog udara

Pročitajte više u štampanom izdanju...

---

Psorijaza nije zarazna bolest

Psorijaza se manifestuje pojavovom promena na koži u vidu crvenih,upaljenih ili zadebljanih površina koje mogu biti prekrivene srebrnkastim ljuspicama.Promene izazvane psorijazom najčešće se pojavljuju na kolenima, laktovima, glavi i trupu,ali se mogu pojaviti i na bilo kom drugom mestu, uključujući nokte, dlanove, tabane, lice i genitalije. Lečenje obolelih od psorijaze zavisi od proširenosti bolesti. Savremena biološka terapija koja može da zaustavi progresiju bolesti i poboljša

kvalitet života obolelih, nije dostupna pacijentima u Srbiji.

Pročitajte više u štampanom izdanju...

 

 

 

Da li velike porcije hrane utiču na gojaznost

Poslednjih nekoliko decenija smo svedoci porasta gojaznosti širom sveta. Ovaj zdravstveni problem je sve prisutniji i moglo bi se reći da se širi poput neke epidemije. Uzroci gojaznosti su kompleksni,ali iza svakog povećanja težine stoji povećan unos hrane i pića, osim ukoliko ne postoji neko oboljenje koje posledično dovodi do porasta težine. Kompleksnost problema leži upravo u pronalaženju razloga zašto osoba ima potrebu za povećanim unosom hrane, pogotovo one bogate kalorijama. Mnogo je teorija i pravaca ishrane koji imaju svoju verziju tumačenja problema gojenja. Većina njih se svodi na računanje unosa i potrošnje kalorija, što je dobar pristup posmatrano samo sa fizičkog aspekta problema gojaznosti. Držanje dijeta u kojima stalno računate kalorije,merite šta ćete pojesti i imate listu namirnica koje smete da jedete a koje ne, vrlo često je uspešno na kraće staze. U tom slučaju se držanje dijete svodi na pravi režim,u negativnom kontekstu, osoba gubi na težini, ali vrlo retko uspeva da zadrži postignute rezultate. Međutim, pokazalo se da je psihološki aspekt često presudan u uspehu postizanja i održavanja optimalne težine. U knjizi «Psihologija i gojaznost»,Keti Lič (Kathy Leach), psihoterapeut specijalizovana za psihoterapiju gojaznih i osoba koje se prejedaju prenosi višedecenijsko iskustvo na osnovu kog tvrdi da ključ uspeha u prevazilaženju gojaznosti leži u otkrivanju psihološkog i emotivnog uzroka zašto neko ima potrebu da jede i kada nije gladan ili da unosi velike količine hrane i da se prejeda. Rezultat otkrivanja uzroka problema i suočavanje sa vrlo često potisnutim emocijama, strahovima,traumama ili stresom dovodi da osoba spontano prestaje da se prejeda ili da žudi na primer za slatkišima, što nakon nekog vremena vodi i ka smanjenju težine.

ČAŠA SOKA OD POLA LITRA

Kao što je već rečeno, uzroci gojaznosti su kompleksni, ali zanimljiv pogled na problematiku daje nedavno objavljen rad Tereze Marteau i saradnika, u uglednom medicinskom časopisu, British Medical Journal, koji se bavi uticajem velikih porcija

hrane na gojaznost. Veličina porcija i pakovanja hrane, ali i posuđa se povećala poslednjih 50 godina. Primera za to je mnogo,od povećanja veličine pice po restoranima,do akcijskih ili porodičnih pakovanja raznorazne hrane. Kad pogledamo

stare fotografije ili filmove, možemo primetiti da su ljudi jeli i pili iz mnogo manjeg posuđa nego danas. U poređenju sa čašama koje danas koristimo, nekadašnje izgledaju kao igračke. Popiti čašu soka, umesto nekadašnjih 200ml, u današnje vreme može značiti popiti 500-600ml. Ista autorka,u članku objavljenom od strane nepristrasne i neprofitne organizacija Cohrane koja podržava medicinu zasnovanu na dokazima, prikazuje istraživanje čiji je zaključak da ljudi stalno konzumiraju više hrane i bezalkoholnih pića kada su im dostupne veće porcije i pakovanja ili kada koriste veće posuđe (velike tanjire, čaše itd). Mehanizmi koji stoje iza ovog «efekta veličine porcije» nisu najjasniji. Čini se da su socijalne i lične norme o tome koja količina hrane je adekvatna oblikovane porcijama kojima smo rutinski izloženi u supermarketima,restoranima ili kod kuće,uključujući i poruke i slike koje viđamo u reklamama. Izloženost velikim porcijama je postala uobičajena i vremenom se doživljava kao pogodna ili očekivana, a sve posledično donosi i unos veće količine hrane i pića.

Posebno je problematičan povećan unos zaslađenih negaziranih napitaka koji sadrže veliku količinu dodatog šećera (u vidu prostih šećera ili šećernih sirupa). Nekada su takvi napici korišćeni ponekad ili u posebnim prilikama, dok se danas koriste svakodnevno, a vrlo često ih u velikim količinama koriste deca i mladi.

Pročitajte više u štampanom izdanju...