$array = array(
(int) 28 => array(
'Pharmacy' => array(
'id' => (int) 28,
'published' => '2017-02-28',
'title' => '103. - februar - mart 2017.',
'description' => '<br />
Pročitajte novi broj<br />
<a title="Apoteka 103" href="http://www.novinarnica.net/novine/apoteka">http://www.novinarnica.net/novine/apoteka</a><br />
<br />
Reč urednice<br />
Tvrđava<br />
<br />
Poslednjih godina se često govori o depresiji kao jednoj od bolesti modernog doba. I ovogodišnja kampanja povodom Svetskog dana zdravlja, koji se obeležava pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije svakog 07. aprila, nosi naziv «Depresija: hajde da razgovaramo» stavljajui u fokus razumevanje uzroka nastanka depresije, kao i načini kako se izboriti sa problemom. Depresija utiče na ljude svih uzrasta, iz svih sfera života i u svim zemljama sveta. Izaziva duševnu patnju i utiče na sposobnost ljudi da sprovode čak i najjednostavnije svakodnevne zadatke, a često ima razoran uticaj na odnose unutar porodice i prijatelja, kao i sposobnost za obavljanje razliičtih poslova. Ipak, depresija se može sprečiti i lečiti.<br />
Zanimljiv je rezultat jedne studije koji ukazuje da većina depresivnih ljudi brže stari ili brže oboleva od demencije, srčanih oboljenja ili dijabetesa. Kongitivna neuronauka raspolaže intrigantnim dokazima da lični doživljaj stresne situacije i pogleda na svet utiče na dužinu telomera (krajeva) hromozoma, koje se smanjuju kako čovek stari. Kod depresivnih i pesimističnih ljudi telomere se ranije i brže skraćuju pa po toj teoriji i starenje je ubrzano.<br />
To je još jedan od dokaza u prilog tvrdnji da životna fillozofija utiče na psihičko ali i fizičko zdravlje a sviđa mi se ideja da bi se moglo reći da je jedna od terapija budućnosti „lečenje filozofijom". Posmatranje sebe, svojih postupaka i sumiranje dešavanja bi trebalo da budu svakodnevna praksa, a razgovor sa ljudima u koje imate poverenja često je prvi korak ka izlečenju depresije. Možda je to najbolje opisao Meša Selimović u romanu Tvrđava, kada kaže: «Iskustvo me naučilo da ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možeš obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne, teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u izmaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, osjećaš da je negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvata.Slušatelj je babica u teškom porođaju riječi. Ili nešto još važnije.»<br />
Glavna i odgovorna urednica<br />
Estela Gakovi Ranisavljević<br />
<hr />
<br />
SVETSKI DAN DECE OBOLELE OD RAKA<br />
Stare stvari za novu nadu mališana obolelih od raka<br />
<br />
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR je 15.02.2017. povodom Svetskog dana dece obolele od raka, organizovalo humanitarne skupove na trgovima, u glavnim ulicama i šetalištima u 40 gradova širom Srbije. Tačno u 13 časova u nebo nad Srbijom pušteno je hiljade balona u znak podrške svim mališanima koji se leče i u znak sećanja na one male superheroje koji više nisu sa nama.<br />
Humanitarni skupovi su deo kampanje „I ja se borim!" koju je udruženje, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, započelo u februaru prošle godine sa ciljem senzibilisanja javnosti za podršku deci i mladima obolelim iz cele Srbije i podršku projektu izgradnje novog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu.<br />
Do sada, tokom kampanje „I ja se borim!", zahvaljujući velikom broju pojedinaca i kompanija, prikupljena su sredstva za prvu fazu izgradnje novog odeljenja. Prva faza je, po planu, završena krajem 2016. godine – novi objekat je izgrađen i stavljen pod krov.<br />
Zajedno sa Halo oglasima i EXIT fondacijom, NURDOR je pokrenuo akciju "Stare stvari za novu nadu” u cilju prikupljanja sredstava za drugu fazu izgradnje. Humanitarna akcija koja će trajati tri meseca, je poziv za sve sugrađane da na početnoj stranici Halo oglasa pronađu zeleni baner sa rukavicama „I ja se borim" i ponude predmet koji žele da doniraju Ili kupe ponuđene stvari, a sva sredstva se direktno uplaćuju na račun NURDOR-a. Sve informacije o akciji - Stare stvari za novu nadu – dostupne su na zvaničnoj internet stranici udruženja www.nurdor.org<br />
<hr />
Depresija: Prepoznajte znakove i preuzmite kontrolu<br />
<br />
Autor: MR PH. SPEC. MARIJANA POPOVIC specijalista farmakoterapije u praksi .<br />
<br />
Osećaj tuge, bespomoćnosti i beznađa mogu se javiti u teškim životnim situacijama,ali kada ove emocije postanu deo svakodnevice onda možemo govoriti o depresiji. Simptomi i znaci koji karakterišu depresiju mogu biti različiti,razlicitog intenziteta i dužine trajanja. Subjektivni osecaj ovih simptoma takođe može da varira od osobe do osobe, a veoma često muškarci i žene imaju potpuno različite simptome depresije. Upravo iz tog razloga depresiju je teško prepoznati na samom pocetku, jer se većina simptoma koji karakterišu ovu bolest uobičajeno javlja u stresnim i teškim životnim situacijama..<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<hr />
Sindrom policističnih jajnika<br />
<br />
Autor: DR MARKO BERAK, specijalista ginekologije i akušerstva<br />
<br />
Sindrom policističnih jajnika često prati gojaznost i ovaj sindrom nosi sa sobom niz faktora rizika po zdravlje žena, značajno smanjuje reproduktivnu sposobnost, te se stoga smatra jednim od najčešcih uzroka ženskog steriliteta. Od izuzetne važnosti je rana dijagnostika još u adolescentnom periodu i primene adekvatnih terapijskih modaliteta.<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<hr />
<br />
',
'slug' => '103-februar-mart-2017',
'meta_description' => '',
'meta_keyword' => '',
'meta_title' => '',
'meta' => 'Module',
'change_frequency' => 'monthly',
'priority' => '0.5 - default',
'seo_metatags' => null,
'seo_generated_metatags' => null,
'head_end' => null,
'body_start' => null,
'body_end' => null,
'is_active' => true,
'is_deleted' => false,
'modified_by' => (int) 2,
'modified' => '2017-04-21 13:20:15',
'created_by' => (int) 2,
'created' => '2017-02-28 10:05:24'
),
'Image' => array(
'id' => '10475',
'locale' => null,
'association' => 'Image',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '28',
'file' => '/upload/Pharmacy/Image/2017-02/Ap_103_JPG_Page_01.jpg',
'filename' => 'Ap_103_JPG_Page_01',
'path' => '/upload/Pharmacy/Image/2017-02/',
'filesize' => '649940',
'extension' => 'jpg',
'mimetype' => 'image/jpeg',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2017-04-21 13:20:15',
'modified_by' => '2',
'created' => '2017-02-28 10:05:24',
'created_by' => '2'
),
'WhereToFind' => array(
'id' => '10476',
'locale' => null,
'association' => 'WhereToFind',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '28',
'file' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2017-02/Spisak_Apoteka_16_11_2016.pdf',
'filename' => 'Spisak_Apoteka_16_11_2016',
'path' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2017-02/',
'filesize' => '96618',
'extension' => 'pdf',
'mimetype' => 'application/pdf',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2017-04-21 13:20:15',
'modified_by' => '2',
'created' => '2017-02-28 10:05:24',
'created_by' => '2'
),
'MetaImage' => array(
'id' => null,
'locale' => null,
'association' => null,
'model' => null,
'foreign_key' => null,
'file' => null,
'filename' => null,
'path' => null,
'filesize' => null,
'extension' => null,
'mimetype' => null,
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => null,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => null,
'meta' => null,
'ordering' => null,
'modified' => null,
'modified_by' => null,
'created' => null,
'created_by' => null
),
'FullEditions' => array()
),
(int) 27 => array(
'Pharmacy' => array(
'id' => (int) 27,
'published' => '2016-12-15',
'title' => '102. - decembar 2016 - januar 2017.',
'description' => 'Pročitajte novi broj<br />
<a title="Apoteka 102" href="http://www.novinarnica.net/reader/#/izdanje/34312/0/1">http://www.novinarnica.net/reader/#/izdanje/34312/0/1</a><br />
Reč urednice<br />
<br />
Mnogo je «vrućih» tema u zdravstvenom sektoru u Srbiji poslednjih meseci. Donošenje novih Zakona u zdravstvu, finansijska održivost zdravstvenih ustanova, praćenje savremenih trendova u lečenju, neke su od tema koje zaokupljaju kako zdravstvene radnike tako i pacijente u Srbiji. Međutim, jedna veoma važna tema čini se ostaje u drugom planu. Da li ste se nekada zapitali kakvo je zdravlje planete na kojoj živimo i kako zdravlje planete Zemlje utiče na vaše?<br />
Često zaokupljeni trenutnim problemima gubimo iz vida jedan od najvećih problema savremenog čovečanstva, klimatske promene koje se već sada dešavaju? U jednoj međunarodnoj studiji, objavljenoj u prestižnom medicinskom časopisu Lancet, tvrdi se da će u narednih sto godina mnogo više ljudi biti izloženo ekstremnim vremenskim prilikama nego što se ranije mislilo, a što će izazvati potencijalno katastrofalan rizik po zdravlje ljudi. Procenjuje se da od bolesti direktno povezanih sa zagađenjem vazduha svake godine umre 6, 5 miliona ljudi širom sveta. Kako bi podigli svest o zdravstvenim rizicima koje stvaraju klimatski zagađivači koji značajno doprinose zagađenju vazduha, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je pokrenula svetsku kampanju «Udahni život» (BreatheLife).<br />
Ovu kampanju prati internet stranica www.breathelife2030.org sa globalnom bazom podataka zagađenja vazduha i njegovog uticaja na zdravlje. Podaci ukazuju da veći gradovi u Srbiji dosta premašuju bezbedne granice zagađenja vazduha po zdravlje. Prema podacima iz 2012. godine u Srbiji godišnje umire 5 435 ljudi od bolesti koje su direktno povezane sa zagađenja vazduha.<br />
Stručnjaci za javno zdravlje širom sveta apeluju na opasnost i zahtevaju da se preduzmu aktivnosti da se spreče katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i naše planete. Pitanje koje se nameće je šta svako od nas može da uradi? Pre svega razmislimo šta ćemo sa silnim otpadom, koristimo torbe umesto plastičnih kesa, štedimo struju, šetajmo ili vozimo bicikl kad možemo umesto da idemo autom, racionalnije koristimo hranu, koristimo manje hemijskih sredstva za održavanje higijene kuće, reciklirajmo, sadimo drveće i cveće...<br />
Nećemo imati ni zdravlje, a ni mesto gde da živimo, ako nastavimo da uništavamo prirodu.Na svakom od nas je da «udahnemo život» našoj planeti.<br />
<br />
<div align="right">Glavna i odgovorna urednica<br />
Estela Gaković Ranisavljević<br />
<br />
<div align="left">....................................................................................................................................................................................<br />
</div><br />
</div>
Izdvajamo...<br />
<br />
<b>Kako pobediti Hočkinov limfom?</b><br />
<br />
U cilju podizanja svesti o Hočkinovom limfomu, udruženje pacijenata obolelih od limfoma - LIPA predstavilo je jedinstven program edukacije pacijenata koji se sastoji od pet video materijala.<br />
„O Hočkinovom limfomu se u Srbiji veoma malo zna, od toga šta je limfom, kako bolest nastaje, kako se manifestuje pa do toga koje su mogućnosti i načini izlečenja. Cilj nam je da video prilozi koji će biti snimljeni u saradnji sa našim eminetnim lekarima i objavljeni na web sajtu našeg udruženja http://lipa.org.rs/ dođu<br />
do što većeg broja ljudi kako bi se upoznali sa najvažnijim informacijama vezanim za Hočkinov limfom”, izjavila je Maja Kocić, predsednica Udruženja obolelih od limfoma.<br />
U osmišljavanju ovog projekta učestvovali su eminentni stručnjaci, lekari iz Srpske limfomske grupe i iz kliničkih centara širom Srbije - prof. Milena Todorović-Balint, hematolog KC Srbije, doc.dr. Miodrag Vučić, načelnik hematologije KC Niš, dr. Predrag Đurđević, hematolog KC Kragujevac, kao i dr Boško Anđelić, hematolog KC Srbije.<br />
Hočkinov limfom (HL) je relativno redak malignitet i procenjuje se da je njegova incidenca dvadeset puta manja u odnosu na karcinom pluća i sedam puta manja u odnosu na ne-hočkinske limfome, te je svrstan u grupu retkih bolesti. Prema podacima Globalnog registra za rak, u Srbiji se svake godine javi oko 200 novih slučajeva Hočkinovog limfoma, najčešće između 15 i 35 godine života tj. kod mladih osoba, pri čemu se beleži trend sve ranijeg javljanja bolesti. Različiti, do sada dostupni terapijski modaliteti (hemoterapija, radioterapija, transplantacija) dovode do izlečenja u oko 80 odsto slučajeva. Kod preostalih 20 odsto obolelih, u relapsu ili sa refraktornom bolešću, uprkos brojnim pokušajima i trudu, rezultati su, do nedavno, bili razočaravajući, ali primenom targetirane, visoko selektivne terapije, preživljavanje je produženo, a kod određenog broja pacijenata se može reći i da su potencijalno izlečeni.<br />
Link za prvi od pet edukativnih video materijala je http://lipa.org.rs/<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<br />
<b>Redovno uzimanje lekova je temelj lečenja hroničnih bolesti</b><br />
<br />
Pacijenti redovnu terapiju ne shvataju ozbiljno i često je ignorišu, preskaču ili samoinicijativno prekidaju. Ima i onih koji piju dvostruko veću dozu od propisane, ukoliko su zaboravili da popiju lek. Tako čine grešku i ugrožavaju zdravlje a ne nadoknađuju propušteno. Saradnja lekara, farmaceuta i pacijenta je ključna u podizanju efekta lečenja hroničnih bolesti.<br />
Pacijenti u velikoj meri nisu posvećeni redovnom uzimanju lekova, iako je to važna karika u terapiji, posebno kod hroničnih oboljenja, poput hipertenzije, dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti. A posvećenost ili adherencija podrazumeva primenu leka tako što ih bolesnik pije tačno na vreme i pridržava se odgovarajućeg režima ishrane. To omogućava da se u krvi neprestano održava neophodna doza propisanog leka svakog dana u godini.Ukoliko koncentracija tog leka padne ispod potrebnog minimuma javlja se rizik od rezistencije na medikament iz propisane kombinacije.O adherenciji je bilo reči i na stručnom skupu „Pomoć pacijentima da se pravilno leče”. Učesnici skupa „Pomoć pacijentima da se pravilno leče” su skrenuli pažnju i na sistemske probleme u ovoj oblasti. Oni se odnose na nepostojanje vodiča dobre kliničke prakse, izostanak angažovanja pacijenata u lečenju i nepostojanje timskog rada i koordinacije u zdravstvenom sektoru.<br />
I komunikacija kliničara sa ostalim medicinskim osobljem nije najbolje razvijena. Ne postoje ni novi registri<br />
bolesti i dobro planiranje poseta doktoru. Meta analizom 127 studija je potvrđeno da je obuka lekara za dobru komunikaciju s bolesnicma povećala prihvatanje lečenja. (M. St.)<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<br />
<b>Bolest žute mrlje uzrokuje gubitak vida</b><br />
<br />
Intervju sa DOC. DR VESNOM JAKŠIĆ, docentom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i specijalistom oftalmologom,Klinika za očne bolesti KBC »Zvezdara« u Beogradu.<br />
<br />
Pored nasleđa, mnogi faktori rizika uzrokuju oštećenje žute mrlje ili makule - plava svetla koje emituju pametni mobilni telefoni, ekrani tableta, računara i LED televizora i LED sijalice. Ženska populacija je u većem riziku da im oboli žuta mrlja, kao i osobe sa svetlim očima i pušači.<br />
Što je veći stepen oštećenja makule, pojas perifernog vida je tanji.Pacijenti koji imaju taj problem treba odmah da se jave očnom lekaru.Ne treba rizikovati i verovati da će se stvari popraviti za tri - četiri dana. Degeneracija žute mrlje ima dve forme - suvu i vlažnu i od toga zavisi i način lečenja.<br />
SIMPTOMI I OBLICI DEGENERACIJE ŽUTE MRLJE<br />
Postoje dva oblika degeneracije žute mrlje - suva i i vlažna. Suva makula je početni oblik bolesti i pogađa 85 odsto pacijenata. Ta forma oštećenja se razvija sporo i može biti posledica sporog propadanja fotoosetljivih ćelija žute mrlje. Ovaj proces dugo ne pokazuje smetnje u vidnom polju. Međutim, kako degeneracija napreduje slabi centralni vid i teže se uočavaju detalji, otežano se čita i pojavljuju se mrlje u središnom delu vidnog polja.<br />
Vlažna forma oboljenja makule javlja se kod 15 odsto bolesnika. Reč je o težem obliku bolesti, jer centralni vid brzo propada. Rani znaci oboljenja su krivljenje linija i deformisanje kontura predmeta iz okoline. Do toga dolazi zbog isticanja tečnosti iz fragilnih novonastalih krvnih sudova. Ukoliko se taj proces ne zaustavi i ne kontroliše dolazi do teškog i trajnog oštećenja vida.<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<br />
',
'slug' => '102-decembar-2016-januar-2017',
'meta_description' => '',
'meta_keyword' => '',
'meta_title' => '',
'meta' => 'Module',
'change_frequency' => 'monthly',
'priority' => '0.5 - default',
'seo_metatags' => null,
'seo_generated_metatags' => null,
'head_end' => null,
'body_start' => null,
'body_end' => null,
'is_active' => true,
'is_deleted' => false,
'modified_by' => (int) 2,
'modified' => '2017-04-21 13:20:44',
'created_by' => (int) 2,
'created' => '2016-12-15 14:19:57'
),
'Image' => array(
'id' => '10239',
'locale' => null,
'association' => 'Image',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '27',
'file' => '/upload/Pharmacy/Image/2016-12/Ap102_P_Page_01.jpg',
'filename' => 'Ap102_P_Page_01',
'path' => '/upload/Pharmacy/Image/2016-12/',
'filesize' => '680274',
'extension' => 'jpg',
'mimetype' => 'image/jpeg',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2017-04-21 13:20:44',
'modified_by' => '2',
'created' => '2016-12-16 11:05:11',
'created_by' => '2'
),
'WhereToFind' => array(
'id' => '10240',
'locale' => null,
'association' => 'WhereToFind',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '27',
'file' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2016-12/Spisak_Apoteka_16_11_2016.pdf',
'filename' => 'Spisak_Apoteka_16_11_2016',
'path' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2016-12/',
'filesize' => '96618',
'extension' => 'pdf',
'mimetype' => 'application/pdf',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2017-04-21 13:20:44',
'modified_by' => '2',
'created' => '2016-12-16 11:05:11',
'created_by' => '2'
),
'MetaImage' => array(
'id' => null,
'locale' => null,
'association' => null,
'model' => null,
'foreign_key' => null,
'file' => null,
'filename' => null,
'path' => null,
'filesize' => null,
'extension' => null,
'mimetype' => null,
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => null,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => null,
'meta' => null,
'ordering' => null,
'modified' => null,
'modified_by' => null,
'created' => null,
'created_by' => null
),
'FullEditions' => array()
),
(int) 26 => array(
'Pharmacy' => array(
'id' => (int) 26,
'published' => '2016-10-20',
'title' => '101. - oktobar - novembar 2016.',
'description' => 'Pročitajte novi broj<br />
<a title="Apoteka 101" href="http://www.novinarnica.net/novine/apoteka">http://www.novinarnica.net/novine/apoteka</a><br />
<br />
Reč urednice<br />
<br />
<b>Farmaceuti brinu za Vas<br />
<br />
</b>
Pre 6 godina Međunarodna farmaceutska federacija (FIP), sa ciljem da promoviše farmaceutsku profesiju, ustanovila je Svetski dan farmaceuta koji se obeležava 25. septembra. Farmaceutska profesija ima dugu tradiciju i tokom vremena se menjala i prilagođavala zahtevima zdravstvenog sistema. Ovogodišnji Svetski dan farmaceuta obeležen je pod sloganom "Farmaceut i brinu za vas” a imao je zadatak da istakne važnost poverenja i bliskog odnosa farmaceuta sa pacijentima. Na koji način farmaceut brinu o vašem zdravlju? Farmaceut je stručnjak za lekove i od njega možete dobiti sve potrebne informacije o lekovima koje koristite, ali ne samo o lekovima već i o medicinskim sredstvima, dijetetskim preparatima i medicinskoj kozmetici. Vrlo često je određena terapija neuspešna jer pacijenti ne uzimaju lekove pravilno. Lek ima svoj pun efekat samo ako je primenjen kada treba (kod pravilno postavljene dijagnoze), u količini u kojoj treba (odgovarajuća doza) i u trajanju optimalnom za lečenje problema (vremenski period tokom kog je terapija delotvorna).<br />
U svim drugim situacijama lek može doneti više štete nego koristi te je za primenu lekova ključna ravnoteža i prava mera. Farmaceut nije lekar i ne može postaviti dijagnozu, ali je stručnjak za lekove i može vas posavetovati kako da na najbolji način koristite propisanu terapiju. Takođe, može vas posavetovati i kako deluju lekovi koje koristite, da li imaju interakcije sa hranom, pićima ili drugim lekovima i dijetetskim preparatima,ali i kako da pravilno čuvate lekove i šta da radite sa preparatima koje niste iskoristili. Ključ dobrog zdravlja leži u prevenciji,a farmaceut može da vas posavetuje kako da unapredite svoje zdravlje usvajanjem zdravih životnih navika dajući savete o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti. Konsultacije sa farmaceutom se ne zakazuju, farmaceut u apoteci je jedan od najdostupnijih zdravstvenih radnika kod koga uvek možete dobiti savet o lekovima jer farmaceuti brinu za vas.<br />
<br />
<div align="right">Glavna i odgovorna urednica<br />
Estela Gaković Ranisavljević<br />
<div align="justify"><hr />
<br />
</div>
<div align="justify">INTERVJU DR MILENA PAVLOVIC, SPECIJALISTA ORL MEDICINE I AUDIOLOG<br />
</div><br />
<div align="justify"><b>Akutni gubitak sluha »alarm« za hitan odlazak ušnom lekaru</b><br />
<br />
Degenerativno oštećenje sluha nastaje procesom starenja i na to ne možemo uticati. Akutna nagluvost, koju prati nagli gubitak sluha, najčešće na jednom uhu, sa osećajem pritiska ili zapušenja,pištanja i šuštanja, nikako ne treba zanemarivati. Buka je najveći neprijatelj ljudskom uhu i sluhu. Dijagnostika oštećenja sluha uključuje uzimanje anamneze: razgovor s pacijentom i audio-pregled. Higijena ušiju nije posebno zahtevna. Nikako ne treba koristiti štapiće! Njima se u dubinu ušnog kanala potiskuje ušna mast i tako onemogućava da ona spontano izađe. Dovoljno je posle svakog kupanja obrisati uho samo vatom ili vrhom peškira spolja i ništa drugo!<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<hr />
<b>Čuvajmo antibiotike od rezistencije<br />
<br />
</b>Autor: Prof. dr Rajko M. Jović<br />
<br />
Kao po pravilu prva linija borbe protiv infekcije pripada antibioticima,zahvaljujući kojima je, u velikoj meri smanjena učestalost kasnih, teških komplikacija u vidu reumatske groznice i oboljenja srca.Druga polovina XX veka je doba antibiotika, zahvaljujući kojima je značajan broj kasnih komplikacija uništen. Međutim, činjenica je da u dečijoj populaciji raste broj ponavljajućih infekcija, koje zbog kolektivnog smeštaja u ranom uzrastu povećavaju učestalost infektivnih epizoda.Pored ponavljajućih upala krajnika, raste i procenat dece sa sekretornom upalom uva, takođe posledicom ponavljajućih infekcija gornjeg disajnog puta, sa svim posledicama i po slušnu funkciju.<br />
Nedavno je uočeno da postoji mogućnost sprečavanja naseljavanja patogenih bakterija i van crevnog sistema u cilju poboljšanja i postizanja dobrog zdravlja. Ova vrsta pristupa se naziva "bakterijalna terapija”ili "bioprotik” terapija, gde "bio” označava živu bakteriju sa dobro odabranim farmaceutskim aplikacijama. Streptococcus salivarius K12 je prvi sa "bioprotik” pristupom. Zaustavlja rast svih testiranih sojeve beta hemolitičkog streptokoka, najčešćeg uzročnika bakterijske upale ždrela i upale krajnika, a nekad i upale uva. Nalazi se i u majčinom mleku i prvi kolonizuje usnu duplju novorođenčeta.<br />
Streptococcus salivarius K12 proizvodi posebne supstance koje sprečavaju rast Streptococcusa pyogensa i ostalih patogenih bakterija odgovornih za upalu ždrela, uva i loš zadah.<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<hr />
<b>Fizička aktivnost kao lek<br />
<br />
PREPORUKE ZA FIZIČKU AKTIVNOST DECE UZRASTA 5-17 GODINA</b><br />
Fizička aktivnost dece i mladih obuhvata igranje, sportske aktivnosti, vožnju, rekreaciju,fizičko vaspitanje ili planirano vežbanje u okviru porodice, škole ili zajednice.<br />
U cilju poboljšanja kardiovaskularnog, respiratornog, mišićnog, koštanog i metaboličkog sistema, kao i smanjenja simptoma anksioznosti i depresije deca i mladi uzrasta 5-17 godina treba da primenjuju sledeće preporuke:<br />
• Najmanje 60 minuta srednje do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno<br />
• Svako povećanje fizičke aktivnosti na više od 60 minuta dnevno doprinosi dodatnom poboljšanju zdravlja<br />
• Većina dnevnih fizičkih aktivnosti bi trebala biti aerobna uz kombinovanje vežbi za jačanje mišića i kostiju barem 3 puta nedeljno<br />
<b>PREPORUKE ZA FIZIČKU AKTIVNOST ODRASLIH STAROSTI 18-64 GODINE</b><br />
Fizička aktivnost odraslih starosne dobi od 18 do 64 godine obuhvata fizičku aktivnost tokom slobodnog vremena, šetnju ili vožnju bicikla u svrhu transporta, kućne poslove, igru, sportske aktivnosti ili planirano vežbanje u okviru svakodnevnih aktivnosti porodice ili zajednice. U cilju poboljšanja kardio-vaskularnog, respiratornog,mišićnog i koštanog sistema i smanjenja rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti i depresije odrasli od 18 do 64 godine starosti treba da primenjuju sledeće preporuke:<br />
• Najmanje 150 minuta aerobnih fizičkih aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno ili najmanje 75 minuta aerobnih fizičkih aktivnosti snažnog intenziteta, ili jednako kombinovanje umerene i intenzivne aktivnosti<br />
• Aerobna aktivnost bi trebalo da se praktikuje u trajanju od barem 10 minuta u kontinuitetu<br />
• Za dodatne zdravstvene koristi, odrasli bi trebalo da povećaju aerobnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta na 300 minuta nedeljno ili 150 minuta aerobnih fizičkih aktivnosti snažnog intenziteta, ili jednako kombinovanje umerene i intenzivne aktivnosti<br />
• Potrebno je najmanje 2 puta nedeljno praktikovati vežbe za jačanje mišića<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<br />
</div><br />
</div>
',
'slug' => '101-oktobar-novembar-2016',
'meta_description' => '',
'meta_keyword' => '',
'meta_title' => '',
'meta' => 'Module',
'change_frequency' => 'monthly',
'priority' => '0.5 - default',
'seo_metatags' => null,
'seo_generated_metatags' => null,
'head_end' => null,
'body_start' => null,
'body_end' => null,
'is_active' => true,
'is_deleted' => false,
'modified_by' => (int) 2,
'modified' => '2016-12-15 14:21:59',
'created_by' => (int) 2,
'created' => '2016-10-20 12:02:02'
),
'Image' => array(
'id' => '9886',
'locale' => null,
'association' => 'Image',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '26',
'file' => '/upload/Pharmacy/Image/2016-10/Apoteka_101_1_3_Page_01.jpg',
'filename' => 'Apoteka_101_1_3_Page_01',
'path' => '/upload/Pharmacy/Image/2016-10/',
'filesize' => '94537',
'extension' => 'jpg',
'mimetype' => 'image/jpeg',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2016-12-15 14:21:59',
'modified_by' => '2',
'created' => '2016-10-20 12:05:53',
'created_by' => '2'
),
'WhereToFind' => array(
'id' => '9887',
'locale' => null,
'association' => 'WhereToFind',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '26',
'file' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2016-11/Spisak_Apoteka_16_11_2016.pdf',
'filename' => 'Spisak_Apoteka_16_11_2016',
'path' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2016-11/',
'filesize' => '96618',
'extension' => 'pdf',
'mimetype' => 'application/pdf',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2016-12-15 14:21:59',
'modified_by' => '2',
'created' => '2016-10-20 12:05:54',
'created_by' => '2'
),
'MetaImage' => array(
'id' => null,
'locale' => null,
'association' => null,
'model' => null,
'foreign_key' => null,
'file' => null,
'filename' => null,
'path' => null,
'filesize' => null,
'extension' => null,
'mimetype' => null,
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => null,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => null,
'meta' => null,
'ordering' => null,
'modified' => null,
'modified_by' => null,
'created' => null,
'created_by' => null
),
'FullEditions' => array()
),
(int) 25 => array(
'Pharmacy' => array(
'id' => (int) 25,
'published' => '2016-08-29',
'title' => '100. - septembar - oktobar 2016.',
'description' => 'Pročitajte novi broj<br />
<a href="http://www.novinarnica.net/reader/#/izdanje/32150/0/1" title="Apoteka 100">http://www.novinarnica.net/reader/#/izdanje/32150/0/1</a><br />
<br />
Preporučujemo...<br />
<br />
INTERVJU SA DIREKTOROM KLINIKE ZA INFEKTIVNE I TROPSKE BOLESTI KCS DOC. DR GORANOM STEVANOVIĆEM<br />
<br />
<b>SEPSA OPASNA INFEKCIJA KOD KOJE JE SVAKI MINUT DRAGOCEN</b><br />
<br />
<div align="justify">ŠTA JE SEPTIČNI ŠOK?<br />
<br />
Septični šok je krajnji stadijum popuštanja svih funkcija organizma tokom preteške bakterijske i gljivične infekcije.Tada dolazi do popuštanja rada srca i rada bubrega, gubitka perifernog pritiska i smanjenja snabdevanja krvlju i hranljivim materijama i kiseonikom svih tkiva. Prema tome, to je globalno popuštanje u trenutku kada organizam definitivno počinje da gubi bitku s infektivnim agensom koji ga je napao. Teška sepsa i septični šok je jedno od stanja gde se primena antibiotika mora započeti odmah i bez odlaganja,neposredno nakon uzimanju uzorka za mikrobiološku dijagnostiku,čak i pre dobijanja bilo kakvog rezultata.<br />
Sepsa je u stvari, ako se izuzmu koronarna dešavanja, najučestaliji uzrok smrti u jedinicama intenzivne nege.To je danas vodeći uzrok umiranja u savremenom svetu, jer više od 1.400 ljudi svakog dana premine od sepse.<br />
<br />
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS doc. dr Goran Stevanović upozorava na to da je sepsa izuzetno opasna bolest koja mora ozbiljno da se leči u bolničkim uslovima i u zdravstvenim centrima onog<br />
nivoa koji mogu kvalifikovano da zbrinu obolelog. Rana dijagnostika, pravovremeno javljanje lekaru i rana terapija smanjuju učestalost posledica, mada su one kod sepse uvek moguće. Iako ima visoku incidencu<br />
sepsa je gotovo nepoznata javnosti i često se pogrešno tumači kao trovanje krvi. Javlja se kao odgovor organizma na infekciju i može da uzrokuje oštećenja tkiva i organa. Sepsa se retko javlja kao primarna infekcija,već najčešće nastaje kao komplikacija neke primarne infekcije (urinarni trakt, respiratorni i drugi sistemi)u organizmu, odakle bakterije i gljivice prodiru u cirkulaciju. <br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
</div><hr />
<br />
<div align="justify">ŽIVOT SA DOBRIM BAKTERIJAMA – IMUNI SISTEM<br />
<br />
Autor: IVANA BUZADŽIĆ,molekularni biolog i fiziolog, specijalista genetike<br />
<br />
Crevna flora utiče na imunitet, na razvoj mnogih bolesti, i stoga je opravdano postaviti pitanje koja hrana i kakav način života podstiču razvoj kvalitetne crevne flore? Oko 70% imunoloških ćelija u telu, prisutno je u crevima. Želudačno-crevni sistem sisara je utočište enormnom broju složenih zajednica dobrih bakterija. Ova crevna mikroflora je evoluirala zajedno sa svojim domaćinom tokom hiljade godina, donoseći dobrobit domaćinu na mnoge načine (probava, proizvodnja nutrijenata, detoksifikacija, zaštita od patogena i regulacija imunog sistema).<br />
<br />
Ukupno zdravlje i integritet creva se oslanja gotovo potpuno na crevnu floru. Naša creva sadrže ćelije koje se zovu enterociti, čiji je životni ciklus samo nekoliko dana.Taj mehanizam zamene starih enterocita postoji jer bi ćelije zida creva trebalo da budu mlade i zdrave kako bi efikasno vršile svoju ulogu.<br />
Ako crevna flora nije dobra, enterociti mutiraju, proces nastanka mladih enterocita se narušava i ćelije mogu postati kancerogene.<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<hr />
<br />
VOLITE SVOJE KOSTI<br />
<br />
Autor: MR PH. SPEC. MARIJANA POPOVIĆ,specijalista farmakoterapije u praksi<br />
<br />
«Volite svoje kosti», naziv je ovogodišnje svetske kampanje posvećene borbi protiv osteoporoze, koja se obeležava svakog 20. oktobra. Ovogodišnja kampanja stavlja u fokus prevenciju i zaštitu kostiju na vreme, kako bi se osigurao kvalitetniji život i smanjio broj fraktura uzrokovanih osteoporozom.Ukoliko se osteoporoza dijagnostikuje u njenom početnom stadijumu i započne se sa njenim pravilnim i blagovremenim lečenjem, sve su šanse da do uznapredovale osteoporoze i ne dođe.<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<hr />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
</div><br />
<br />
<br />
',
'slug' => '100-septembar-oktobar-2016',
'meta_description' => '',
'meta_keyword' => '',
'meta_title' => '',
'meta' => 'Module',
'change_frequency' => 'monthly',
'priority' => '0.5 - default',
'seo_metatags' => null,
'seo_generated_metatags' => null,
'head_end' => null,
'body_start' => null,
'body_end' => null,
'is_active' => true,
'is_deleted' => false,
'modified_by' => (int) 2,
'modified' => '2016-10-20 12:01:08',
'created_by' => (int) 2,
'created' => '2016-08-29 10:09:03'
),
'Image' => array(
'id' => '9718',
'locale' => null,
'association' => 'Image',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '25',
'file' => '/upload/Pharmacy/Image/2016-08/Apoteka100_P_Page_01.jpg',
'filename' => 'Apoteka100_P_Page_01',
'path' => '/upload/Pharmacy/Image/2016-08/',
'filesize' => '564570',
'extension' => 'jpg',
'mimetype' => 'image/jpeg',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2016-10-20 12:01:08',
'modified_by' => '2',
'created' => '2016-08-29 10:09:03',
'created_by' => '2'
),
'WhereToFind' => array(
'id' => '9719',
'locale' => null,
'association' => 'WhereToFind',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '25',
'file' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2016-10/Spisak_Apoteka_22_04_2016.pdf',
'filename' => 'Spisak_Apoteka_22_04_2016',
'path' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2016-10/',
'filesize' => '47413',
'extension' => 'pdf',
'mimetype' => 'application/pdf',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2016-10-20 12:01:08',
'modified_by' => '2',
'created' => '2016-08-29 10:09:03',
'created_by' => '2'
),
'MetaImage' => array(
'id' => null,
'locale' => null,
'association' => null,
'model' => null,
'foreign_key' => null,
'file' => null,
'filename' => null,
'path' => null,
'filesize' => null,
'extension' => null,
'mimetype' => null,
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => null,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => null,
'meta' => null,
'ordering' => null,
'modified' => null,
'modified_by' => null,
'created' => null,
'created_by' => null
),
'FullEditions' => array()
),
(int) 24 => array(
'Pharmacy' => array(
'id' => (int) 24,
'published' => '2016-06-09',
'title' => '99. - juli - avgust 2016.',
'description' => '<br />
Pročitajte novi broj<br />
<a href="http://www.novinarnica.net/novine/apoteka" title="Apoteka 99.">http://www.novinarnica.net/novine/apoteka</a><br />
<br />
<br />
IZDVAJAMO...<br />
<br />
<div align="justify"><b>Društvene mreže ugrožavaju imunizaciju dece na Balkanu<img width="400" align="right" style="border: medium none;" alt="" title="" src="/assets/images%20vakcine.jpg" /><br />
</b><br />
Autor: J.Blagojević<br />
<br />
Iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut"upozoravaju da se sve manji broj dece vakciniše, a jedan od uzroka su i sve češće kampanje pojedinih roditelja, ali i lekara, protiv vakcinisanja. Zahvaljujući imunizaciji, primetan je pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti zbog čega se neke zarazne bolesti danas smatraju delom prošlosti u Evropi.Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne „vide” oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole, jer su vakcinisani.<br />
Vakcine su žrtve svog uspeha<br />
Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize. U 2015. godini navršilo se 17 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998.). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine. Zahvaljujući globalnim naporima i strategijama u procesu iskorenjivanja dečije paralize, procenjuje se da je svake godine u poslednjih 10 godina sprečeno registrovanje po 200.000 novih slučajeva bolesti u svetu. Procenjuje se da je oko 1,5 miliona smrtnih ishoda dece uzrasta do 5 godina života sprečeno zahvaljujući primeni vakcine i vitamina A, gde je bilo potrebno. Danas je oko 13 miliona ljudi sposobno da hoda, što čini broj onih koji bi po procenama bio paralisan da nije bilo vakcinacije. Ekonomskim modelovanjem došlo se do podatka da je svet uštedeo najmanje 40–50 biliona dolara u narednih 20 godina, zahvaljujući procesu iskorenjivanja ove opake bolesti. Najvažniji benefit i uspeh je da nijedno dete na svetu ne doživi teške posledice bolesti – doživotnu paralizu.<br />
Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine. Dramatičan pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti dovodi u poziciju neke zarazne bolesti da se smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije i čak smrtne ishode. Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne „vide” oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole, jer su vakcinisani.Farmaceuti su najdostupniji zdravstveni radnici i slobodno pitajte vašeg apotekara o pravilnom korišcenju propisane terapije, o nacinu samokontrole dijabetesa, ali i kako da prepoznate i sprecite moguce komplikacije ovog oboljenja.<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<hr />
<b>Putna apoteka<img width="400" align="right" style="border: medium none;" alt="" title="" src="/assets/putna.jpg" /></b><br />
<br />
Pripremila: mr ph. Estela Gaković Ranisavljević<br />
<br />
Ukoliko planirate odlazak na putovanje,pored standardnih priprema, razmislite i o pakovanju popularno nazvane «putne apoteke» i budite spremni u slučaju manjih zdravstvenih poteškoća. Ne postoji univerzalni paket koji se može kupiti u apotekama a da sadrži sve što vam je potrebno.Zato je važno da sa farmaceutom razgovarate o mogućim zdravstvenim potrebama na destinaciji na koju putujete.<br />
Hronična terapija<br />
Hronični bolesnici treba da obezbede redovnu terapiju koju koristite,u dovoljnoj količini za sve vreme trajanja putovanja (osobe obolele od dijabetesa, astme, povišenog krvnog pritiska, depresije itd.).Posebno obratite pažnju na transport lekova tokom letnjeg perioda jer visoka temperatura i vlaga mogu negativno uticati na dejstvo leka. Nemojte vaditi lekove iz originalnog pakovanja koje omogućava pravilno čuvanje leka i sadrži uputstvo za upotrebu koje će vam možda zatrebati da ponovo pročitate.Neki lekovi,kao što je npr.insulin zahtevaju dodatni oprez prilikom transporta (insulinski pen se čuva na temperaturi od 2 do 8°C i ne sme se zamrzavati, a pen koji se koristi ne sme biti izložen direktno suncu ni temperaturi iznad 24°C). Posavetujte se sa farmaceutom koji je najbolji način za transport osetljivih kategorija lekova. Važno je i da obratite pažnju na fotosenzitivnost određenih lekova. Fotosenzitivnost predstavlja pojačanu osetljivost kože na sunce, nastale kao posledica primene fotoaktivnih lekova, bilo lokalno ili sistemski. Na koži mogu da se jave opekotine, plikovi ili da dođe do fotoalergijske reakcije. Različiti lekovi,ali i biljni preparati mogu izazvati fotosenzitivnu reakciju (npr.neki antibiotici, neki antiaritmici,neki antidepresivi, neki antimikotici itd.) i najbolje je da sa farmaceutom proverite da li lekovi koje koristite izazivaju fotosenzitivnost.Ukoliko koristite lekove koji izazivaju fotosenzitivnost, a morate da se izložite suncu, obavezno koristite kozmetičke proizvode za zaštitu kože od sunca.<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<hr />
<br />
Prvi Regionalni Kongres za zdravu mladost<img width="400" align="right" style="border: medium none;" alt="" title="" src="/assets/Mladi.jpg" /><br />
<br />
Zdrave životne navike, negovanje pravilnog odnosa prema životu i razvijanje sistema zdravstvene zaštite koji reaguje blagovremeno i adekvatno odgovara na zdravstvene potrebe mladih,neki su od stavova koji su se nedavno čuli na Prvom regionalnom Kongresu o zdravlju mladih u Beogradu.Po rečima doc. dr Dragana Ilića, direktora Instituta za javno zdravlje Srbije »Dr Milan Jovanović Batut«,mladi svoje zdravlje procenjuju kao odlično.To je prirodno za njihove godine:<br />
- Oni ne prepoznaju zdravlje kao svoj prioritet, pa ni svoje ponašanje ne uskladuju sa smanjenjem rizika koji mogu da im naruše zdravlje. Upravo je to kljucna karika aktivnosti u organizaciji zdravstvene službe na unapredenju zdravlja mladih. Dakle, kako da to dobro zdravlje,koje prirodno mladi u tom dobu imaju, ocuvamo i kako da rizično ponašanje, koje u tom uzrastu dominira, smanjimo na najmanju moguću meru i predupredimo posledice koje mogu da se jave u kasnijem životnom dobu. To su, pre svega, bolesti zavisnosti, fizičku neaktivnost, nepravilna ishrana i gojaznost, ali i seksualno ponašanje - kaže doc.dr Ilić i dodaje da mladi u Srbiji zdravstvenu zaštitu koriste veoma malo.<br />
Formiranje zdrave ličnosti mlade osobe je veoma važno i zahteva podršku porodice. Nije dobro ako preovladava patronski stav prema detetu. Roditelji treba da shvate da je njihovo dete samosvojstveno biće koje ima pravo da učestvuje u brizi o sebi:<br />
- Ima pravo da pita i da traži. Treba mu stvoriti uslove i mesto gde da pita. Pružiti mu ruku kada tone, ali ne završavati poslove za njega.Ne prinositi mu isečenu šniclu, pusti ga da nauči da seče sam! Imamo suviše protektivno vaspitanje. Štitimo dete do 35. godine, kada davno nije dete. Treba da negujemo participatorni pristup u kojem mladi čovek može da učestvuje, da kreira, da kaže: »Meni se to ne sviđa što taj priča. Ne slažem se s tim!« Dakle, pustimo ga da bude sa nama, a ne da stalno bude pored nas. Na poslu je premlad i neiskusan i ne može da se samorealizuje: »Ćuti ti, šta ti znaš!« U kući: »Ja te izdržavam, dok te ja hranim moraš da me slušaš!« A mlada osoba ima potrebu da bude ja, i da se to njegovo ja poštuje! - ističe prof. dr Viktorija Cucić.(M.St.)<br />
<br />
Pročitajte više u štampanom izdanju...<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
</div>
',
'slug' => '99-juli-avgust-2016',
'meta_description' => '',
'meta_keyword' => '',
'meta_title' => '',
'meta' => 'Module',
'change_frequency' => 'monthly',
'priority' => '0.5 - default',
'seo_metatags' => null,
'seo_generated_metatags' => null,
'head_end' => null,
'body_start' => null,
'body_end' => null,
'is_active' => true,
'is_deleted' => false,
'modified_by' => (int) 2,
'modified' => '2016-08-29 09:58:52',
'created_by' => (int) 2,
'created' => '2016-06-09 12:09:20'
),
'Image' => array(
'id' => '9548',
'locale' => null,
'association' => 'Image',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '24',
'file' => '/upload/Pharmacy/Image/2016-06/Ap_99_Preview_2_Page_01.jpg',
'filename' => 'Ap_99_Preview_2_Page_01',
'path' => '/upload/Pharmacy/Image/2016-06/',
'filesize' => '451880',
'extension' => 'jpg',
'mimetype' => 'image/jpeg',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2016-08-29 09:58:52',
'modified_by' => '2',
'created' => '2016-06-09 12:09:20',
'created_by' => '2'
),
'WhereToFind' => array(
'id' => '9549',
'locale' => null,
'association' => 'WhereToFind',
'model' => 'Pharmacy',
'foreign_key' => '24',
'file' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2016-06/Binder1.pdf',
'filename' => 'Binder1',
'path' => '/upload/Pharmacy/WhereToFind/2016-06/',
'filesize' => '9098165',
'extension' => 'pdf',
'mimetype' => 'application/pdf',
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => false,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => false,
'meta' => 'a:0:{}',
'ordering' => null,
'modified' => '2016-08-29 09:58:52',
'modified_by' => '2',
'created' => '2016-06-09 12:09:20',
'created_by' => '2'
),
'MetaImage' => array(
'id' => null,
'locale' => null,
'association' => null,
'model' => null,
'foreign_key' => null,
'file' => null,
'filename' => null,
'path' => null,
'filesize' => null,
'extension' => null,
'mimetype' => null,
'width' => null,
'height' => null,
'is_image' => null,
'extra' => null,
'alt' => null,
'is_deleted' => null,
'meta' => null,
'ordering' => null,
'modified' => null,
'modified_by' => null,
'created' => null,
'created_by' => null
),
'FullEditions' => array()
)
)
$sort = 'Pharmacy.id'
$result = array()
manualSort - ROOT/VectorCMS/Config/functions.conf.php, line 142
DefaultBehavior::afterFind() - ROOT/VectorCMS/Model/Behavior/DefaultBehavior.php, line 204
ObjectCollection::trigger() - CORE/Cake/Utility/ObjectCollection.php, line 128
call_user_func - [internal], line ??
CakeEventManager::dispatch() - CORE/Cake/Event/CakeEventManager.php, line 243
Model::_filterResults() - CORE/Cake/Model/Model.php, line 3352
Model::_readDataSource() - CORE/Cake/Model/Model.php, line 3042
AppModel::find() - ROOT/VectorCMS/Model/AppModel.php, line 1834
PaginatorComponent::paginate() - CORE/Cake/Controller/Component/PaginatorComponent.php, line 196
Controller::paginate() - CORE/Cake/Controller/Controller.php, line 1087
FrontController::beforeFilter() - ROOT/VectorCMS/Controller/FrontController.php, line 163
call_user_func - [internal], line ??
CakeEventManager::dispatch() - CORE/Cake/Event/CakeEventManager.php, line 243
Controller::startupProcess() - CORE/Cake/Controller/Controller.php, line 677
Dispatcher::_invoke() - CORE/Cake/Routing/Dispatcher.php, line 189
Dispatcher::dispatch() - CORE/Cake/Routing/Dispatcher.php, line 167
[main] - ROOT/VectorCMS/webroot/index.php, line 146
Warning (2): Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/bbsoft/public_html/bbsoft.rs/lib/Cake/Utility/Debugger.php:800) [CORE/Cake/Network/CakeResponse.php, line 449]
setcookie - [internal], line ??
CakeResponse::_setCookies() - CORE/Cake/Network/CakeResponse.php, line 449
CakeResponse::send() - CORE/Cake/Network/CakeResponse.php, line 419
Dispatcher::dispatch() - CORE/Cake/Routing/Dispatcher.php, line 174
[main] - ROOT/VectorCMS/webroot/index.php, line 146
Pročitajte novi broj
http://www.novinarnica.net/novine/apoteka
Reč urednice
Tvrđava
Poslednjih godina se često govori o depresiji kao jednoj od bolesti modernog doba. I ovogodišnja kampanja povo...
Pročitajte novi broj
http://www.novinarnica.net/reader/#/izdanje/34312/0/1
Reč urednice
Mnogo je «vrućih» tema u zdravstvenom sektoru u Srbiji poslednjih meseci. Donošenje novih Zakona u zdravstvu...
Pročitajte novi broj
http://www.novinarnica.net/novine/apoteka
Reč urednice
Farmaceuti brinu za Vas
Pre 6 godina Međunarodna farmaceutska federacija (FIP), sa ciljem da promoviše farmaceutsku pr...
Pročitajte novi broj
http://www.novinarnica.net/reader/#/izdanje/32150/0/1
Preporučujemo...
INTERVJU SA DIREKTOROM KLINIKE ZA INFEKTIVNE I TROPSKE BOLESTI KCS DOC. DR GORANOM STEVANOVIĆEM
SEPSA ...
Pročitajte novi broj
http://www.novinarnica.net/novine/apoteka
IZDVAJAMO...
Društvene mreže ugrožavaju imunizaciju dece na Balkanu
Autor: J.Blagojević
Iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr...